Kao da je jučer bilo..Ona trema,nervoza, iščekivanje, strah da li će sve biti kako treba, da li će kasniti, da li će kum ponjeti prsten, da li će sve bit uredu.. Dragi moji, hajde molim Vas ideje šta pokloniti mužu za godišnjicu braka? 🙂
Nema ništa ljepše nego vidjeti njih dvojicu, moje momke, kako se igraju…
Po danu me gledaju najljepše oči na svijetu,grle me najjači zagrljaji na planetu,ljube me najslinavije puse i čupaju me najsnažnije šake… Kada padne noć oči se sklope,ručice se opuste a ustašca zatvore. Kreće put u predivne snove. U životu mi ništa više nije potrebno sve dok imam ovoliko blago pored sebe.I sva razočaranja u danu…
Meni dan ne počinje kada svane zore, dan za mene nije ni kada sunce obasjava naš dom… Za mene dan počinje onog trena kad se ti pojaviš na vratima našeg dnevnog boravka, raščupan i još pomalo pospan…
Brak… Sjedim u miru naše radne sobe dok sincic spava i pokušavam razabrati utiske o braku. Da li je stvarno tako teško ? Šta je život u zajednici? Ja imam predivnog muža, pazi me kao kap vode na dlanu. Živimo u zajednici. I nije, nije tako loše kao što kažu. Baš naprotiv, meni je super….
Koliko me je majčinstvo promijenilo? Dugo vremena nisam razmišljala o ovome,nisam ni imala vremena sve dok mi dana poznanica ne uputu to pitanje.. I sad nešto sjedim i razmišljam. Kakav je moj život bio prije nego sam postala mama?Izlasci,fakultet, kafice, sjela do kasno uvečer, spavanje po pola dana, bez neke velike obaveze, hodali gdje smo…
Ja sam..Ja sam majka,žena,supruga,kćerka,snaha,sestra,unuka,prijateljica,kolegica….Ja sam ja, sa svim svojim manama i vrlinama… Ja sam njegova supruga – žena sa kojom će provesti ostatak svog života. Ja sam i majka našeg sina – sina koji je unio neopisivu radost u naš topli dom. Ja sam i snaha – snaha predivne žene, žena koja je rodila mog…